Датум: 25. март 2025.
Место: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
Трибина: Ум Наум о стваралаштву, науци и уметности
Професор ЖивославТешић:
Завршио сам шабачку гимназија и директор интерне банке у Зорки, тада великом хемијском комбинату ми каже да упишем Хемијски факултет и да се вратим у Шабац. Обећали ми стипендију али једне године добије неко други, друге године опет неко други и тада сам схватио да ћу бити научник јер то могу својим снагама.
… Сваки лек је лек, али је и отров. И сад ми хемичари крећемо да мешамо, које ћемо супстанце да закачимо, како да их комбинујемо и посматрамо. Наука није само одређена једним правцем.
… Ми смо 2005 на факултету направили представу која се звала: Између магије и хемије. Играли смо је од Суботице до Босилеграда. Све су биле веома посећене и ту је било свега: експлозије, пламен, боје -све је то наука. Клинци су се одушевљавали и тих година је Хемијски факултет имао два пута више кандидата него што је могао да упише.
Наука је можда у почетку јасно дефинисана и изгледа да иде у једном правцу, али када се препустимо машти, верује наука постаје уметност.
Глумац и професор НебојшаДугалић:
Има ли неке разлике између науке и уметности – по мени нема никакве. И то могу да кажем из позоришне перспективе. Сви ти искораци у науци су само једна новина у драми свеопштег постојања. … Питање је заправо да ли има ичег неживог или је све само проткано неком нама невидљивом умношћу која све ствари држи у неком врло повезаном поретку.
Оно што је мене увек интригирало и у науци и у уметности је та коресподенција поредака. Наизглед разнородних а који сведоче о истом, истој тајни постојања.
Ја мислим да је човек биће створено на овој планети управо зато да би проналазило те лековите констелације међу стварима, међу људима.
У биљном свету постоје такозване биљке шаптачице чија је функција да помире несагласне енергије различитих биљака које расту једна поред друге. Оне су помиритељи различитих космичких или енергетских несагласности.
.. Ентелехија – шта то значи да себе имамо гледајући у неку сврху. Ми се уфвек крећемо с обзиром на неку сврху.
Сви ми имамо потребу да се препознамо унекој сврси.
Фотографије са трибине
Фото: Петар Слијепчевић
