Datum: 9. april 2025.
Mesto: Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd
Tribina: Um Naum o stvaralaštvu, nauci i umetnosti
Pomeranje granica
Andrej Josifovski Pijanista: Jednog je dana jedan dečak napravio kolaž i sva deca u vrtićima danas to rade. Dečak se zvao Pablo i postao je jedan od najprepoznatljivijih imena u umetnosti pošto je bio prvi koji je sekao papire i lepio ih svi ga znaju kao Pikasa.
Miljana Tanić: Sreća otkrića – to je u stvari nešto zbog čega se bavimo naukom. Postoji onaj trenutak kada napravimo neki eksperiment i shvatimo kako nešto radi i napravimo nešto što vam rešava neki problem, to je momenat, tj. momenti koji su vrlo retki i tapšemo od sreće kao mala deca. To je onaj eureka momenat gde doživite sreću otkrića.
Nauka treba da te uzbuđuje, da ti bude interesantno, da te nervira, onaj momemnat kad kažeš: Ja ovo želim da rešim.
O nauci:
Miljana: Uvek je metodologija ta koja definiše da li je nešto nauka ili ne, bez obzira o kojoj se oblasti radi. Uvek se u nauci postavi neko pitanje i onda stalno preispitivanje da li je to pitanje proverljivo ili ne, šta god to bilo.
Pijanista: Postoje razni doktorati barem na mom fakultetu (Arhitektonski) koji vuku na neki način u umetnost i koji su neodređeni u smislu naučnog metoda … Još kada sam išao na doktorske studije govorio sam da hoću da iza mene ostane nešto, neki patent, u smislu da iza mene nešto ostane što je pomerilo saznanje.
Kritičko mišljenje:
Miljana: Mi u nauci kada nešto uradimo i otkrijemo, mi to publikujemo i damo javnosti. Kritika je sastavni deo procesa. Pošaljete neki rad nekom časopisu, oni to daju nekim nezavisnim ljudima da to raščereče, u smislu da pronađu rupe, da bi trebalo nešto možda drugačije. Desi se da vam kažu da neće da gledaju uopšte, da to nije nešto… pa ste besni par dana i onda idete dalje. Kritika i samokritika je deo procesa.
Pijanista: Kada sam napravio prvu knjigu 2019. povodom 5 godina stvaralaštva i zvala se „Pijanista 5 godina na ulici“ i tada sam mislio da je to knjiga najbolja ikada napravljena. Međutim, prošle godine sam izdao svoju novu knjigu „Pijanista, od ranije poznat policiji“ – zaključih ipak je to najbolja knjiga a onu prvu ćemo zanemariti. Pomislio sam čak kako je smešna ona prethodna.
Fotografije sa tribine
Foto: Petar Slijepčević
