Трибина: Дијаспора у време кризе

Након упознавања учесника трибине, професорка Весковић Анђелковић је изнела податке из својих истраживања о дијаспори са циљем подстицања даље дискусије.

Дијаспора, ако одговара појмовном одређењу који подразумева међусобну умреженост чланова, препознавање матице у сопственом идентитету, као и усмеравање или спремност да се усмере ресурси (финансијски, социјални, хумани и емотивни) у развој земље порекла, не представља, осим у демографском смислу, губитак. Људе из Србије можемо наћи свуда, али и даље их највише има у европским земљама (Аустрија, Немачка, Француска и Швајцарска), САД, али све више одлазе и у земље Океаније и Азију (посебно Кину). С обзиром да су запослени на разним местима, од универзитета, института, водећих компанија, али их има и на нижим позицијама које подразумевају рад са људима те стога и упознавање културе земље дестинације, потврђује се широк дијапазон њиховог капитала који уз ефективне јавне политике може бити усмерен у развој Србије. Међутим, подаци истраживања говоре да Србија нема добре политике према дијаспори и да је то главна препрека за добру сарадњу земље и ове популације. С друге стране, чланови дијаспоре већ дуго времена препознају економску, политичку, културну и целокупно друштвену нестабилност у земљи што представља разлог недостатка намере да се врате у земљу.

Тренутна дешавања која су потпуно оголила тренутни режим и освестила дубоко незадовољство друштвено-политичким системом, уз оптимизам да може доћи до промене и ревитализације друштва који је настао захваљујући студентима, представљао је мотив окупљања, чвршћег умрежавања чланова дијаспоре и размишљања о начинима на који у овом тренутку они могу помоћи Србији. Значај дијаспоре за добробит матице може бити огроман о чему сведоче ангажовања дијаспоре других земаља попут Сирије, Јерменије, Турске. Угледајући се на ове примере уз развијање сопствених стратегија, Скупштина у расејању има потенцијала да у великој мери утиче на развој догађаја у Србији.