Датум: 9. април 2025.
Место: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
Трибина: Ум Наум о стваралаштву, науци и уметности
Померање граница
Андреј Јосифовски Пијаниста: Једног је дана један дечак направио колаж и сва деца у вртићима данас то раде. Дечак се звао Пабло и постао је један од најпрепознатљивијих имена у уметности пошто је био први који је секао папире и лепио их сви га знају као Пикаса.
Миљана Танић: Срећа открића – то је у ствари нешто због чега се бавимо науком. Постоји онај тренутак када направимо неки експеримент и схватимо како нешто ради и направимо нешто што вам решава неки проблем, то је моменат, тј. моменти који су врло ретки и тапшемо од среће као мала деца. То је онај еурека моменат где доживите срећу открића.
Наука треба да те узбуђује, да ти буде интересантно, да те нервира, онај момемнат кад кажеш: Ја ово желим да решим.
О науци:
Миљана: Увек је методологија та која дефинише да ли је нешто наука или не, без обзира о којој се области ради. Увек се у науци постави неко питање и онда стално преиспитивање да ли је то питање проверљиво или не, шта год то било.
Пијаниста: Постоје разни докторати барем на мом факултету (Архитектонски) који вуку на неки начин у уметност и који су неодређени у смислу научног метода … Још када сам ишао на докторске студије говорио сам да хоћу да иза мене остане нешто, неки патент, у смислу да иза мене нешто остане што је померило сазнање.
Критичко мишљење:
Миљана: Ми у науци када нешто урадимо и откријемо, ми то публикујемо и дамо јавности. Критика је саставни део процеса. Пошаљете неки рад неком часопису, они то дају неким независним људима да то рашчерече, у смислу да пронађу рупе, да би требало нешто можда другачије. Деси се да вам кажу да неће да гледају уопште, да то није нешто… па сте бесни пар дана и онда идете даље. Критика и самокритика је део процеса.
Пијаниста: Када сам направио прву књигу 2019. поводом 5 година стваралаштва и звала се „Пијаниста 5 година на улици“ и тада сам мислио да је то књига најбоља икада направљена. Међутим, прошле године сам издао своју нову књигу „Пијаниста, од раније познат полицији“ – закључих ипак је то најбоља књига а ону прву ћемо занемарити. Помислио сам чак како је смешна она претходна.
Фотографије са трибине
Фото: Петар Слијепчевић
